Krepoljin forum

Forum posvecen selu Krepoljin i lepom Homolju
 
HomeCalendarGalleryFAQSearchRegisterLog in
Koliko je sati?

October 2017
MonTueWedThuFriSatSun
      1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
3031     
CalendarCalendar
Social bookmarking
Social bookmarking Digg  Social bookmarking Delicious  Social bookmarking Reddit  Social bookmarking Stumbleupon  Social bookmarking Slashdot  Social bookmarking Yahoo  Social bookmarking Google  Social bookmarking Blinklist  Social bookmarking Blogmarks  Social bookmarking Technorati  

Bookmark and share the address of Krepoljin forum on your social bookmarking website

Bookmark and share the address of Krepoljin forum on your social bookmarking website
World koncern
Learn more about World Concern
Facebook login

Share | 
 

 Gorski car - Ivan Babejic

View previous topic View next topic Go down 
AuthorMessage
tanya
Ljubitelj Homolja
Ljubitelj Homolja
avatar

Female

Aries
Posts : 25
Points : 3148
Reputation : 0
Birthday : 1989-04-20
Join date : 2009-04-27
Age : 28
Location : Italy
Job/hobbies : pc, wemaster, ....other
Humor : ......

PostSubject: Gorski car - Ivan Babejic   Tue 28 Apr 2009 - 23:27


Ostalo je u ovom kraju Srbije verovanje da je hajduk otimao od bogatih i pomagao sirotinju. Ima i suprotnih verovanja. Jedni kažu da je bio srpski Robin Hud, oduzimao je zlato od bogatih i davao ga sirotinji. Drugi vele da je bio bez srca i duše i da većeg i zloglasnijeg hajduka od njega nije bilo u Homolju od kada je sveta, a treći su skloni da veruju da je istina negde između. Da nije bilo publiciste Voje Marjanovića iz Kučeva i njegove knjige “Gorski car” (doživela i treće dopunjeno izdanje i proglašena lokalnim bestselerom) čuveni homoljski hajduk Ivan Babejić, rođen u selu Laznica kod Žagubice, bio bi verovatno do sada zaboravljen. Ovako, lik i (ne)delo legendarnog hajdučkog “poglavice” u ovom delu Srbije ostaje za vek - vekova da se pripoveda. Između mita i legende linija je tanka.

Ko je zaista bio Ivan Babejić?

Pisana dokumenta pokazuju da se najpoznatiji hajduk u Kraljevini Jugoslaviji rodio 1896. godine od oca Nikole i majke Žarke. Seoska vračara, po nuždi i potrebi “babica” Aleksija, kada je porodila krupno muško dete, visoko ga je podigla i uzviknula: - Biće prava ‘ajdučina!
Babejićevi potomci

Ivan Babejić zvanično nema direktnih krvnih potomaka, ali se u Homolju i danas smatra da ih ima na desetine, jer je imao nebrojano mnogo ljubavnica, skoro u svakom selu po jednu, a one su kao zmija noge krile da im je napravio dete. Tako i bi.
Iako je u osnovnoj školi bio miran i povučen đak, ratovao je u srpskoj vojsci 1915. godine u ratu protiv Bugara, u Petom prekobrojnom puku. Pre njegovog povratka s fronta u Laznicu je stigao vojni raspis da je poginuo!? I ne samo to, porodica Babejić je organizovala i sahranu. A za to vreme, Ivan je nekoliko meseci boravio u selu Bojniku kod svoje novoosvojene ljubavnice Zdenke.

Uspeo je u kratkom periodu da ubije i dvojicu seoskih komandanata. Dok je on vodio strasnu ljubav sa Zdenkom, po starovlaškom, u prazan kovčeg stavljena je odeća i druge stvari “pokojnika” za koga nisu znali da je ostao živ, a poboden je i krst sa imenom Ivan Babejić, 1896-1915. Kad se jednog dana srpski vojnik Babejić pojavio u selu, ljudi nisu mogli da veruju svojim očima da je to on glavom i bradom, da li je priviđenje ili stvarnost.
U kući je nastalo slavlje. Međutim, Bugari ga uskoro opet hvataju i odvode na Ðavolje ostrvo u Crnom moru odakle je u leto 1917. uspeo da pobegne. Vrativši se u Homolje nije otišao u rodno selo nego se odmetnuo u šumu okupivši družinu.

Njegovu ženu Anu internirali su Bugari u logor, a sina je predao na čuvanje porodici Babić u Laznici, u kojoj je dete posle nekoliko godina umrlo tako da je Ivan do kraja života ostao bez naslednika.

U Marjanovićevoj knjizi se navodi da je Ivan Babejić hajdukovao punih 18 godina i samo je njegova glava bila ucenjena na 150.000 dinara, što je u ono vreme bilo neverovatno bogatstvo. Za tih 18 godina, istina, nijedno ubistvo mu se objektivno ne može pripisati, jer nema dokaza, iako su mu mnogi stavljali na dušu desetine u to vreme ubijenih viđenijih bogataša u istočnoj Srbiji. Niko nije uspeo da dokaže Ivanovu stvarnu vezu sa tim ubistvima. A ni Babejić nije mogao mirne glave da dozvoli da mu “prljaju ime”, svetio se takvima i nije imao prema njima nimalo milosti. Ni prema dugogodišnjim jatacima - veli publicista Marjanović koji je godinama prikupljao sačuvane lokalne priče i usmene legende o čuvenom hajduku, nije imao milosti.

Uvek se pridržavao svog pravila: “Jatak se mora dobro platiti, ali samo nekoliko godina”. A da čudo bude veće, najverniji i najbolji Babejićevi jataci bile su žene. Sve su bile Vlahinje i sve su bile njegove ljubavnice. Za takvu vernost bogato su nagrađivane, i u dukatima i u postelji.

Bogate seljake i trgovce Babejić je godinama obaveštavao da mu pošalju pare i tačno je znao ko koliko dukata ima i ako bi ga poslušali, nije ih dirao, a malo ko se usuđivao da ga ne posluša. Veliki deo plena delio je siromašnim seljacima. Seljaci su zauzvrat o njemu stvarali lepu legendu i širili je po selima planinskog i mističnog Homolja. Babejić je, kažu neki izvori, imao prijatelje i među sreskim načelnicima u tadašnjoj Žagubici, Petrovcu na Mlavi, Požarevcu, Ćupriji, Jagodini…

Voleo je da im šalje svoje fotografije sa lepim ženama i čestitkama i obaveznom posvetom. A voleo je i da ih nasamari, obučen u uniformu žandarmerijskog majora, ostavljajući svoju posetnicu na njihovom stolu. Proveren je podatak da je celu noć prespavao u žandarmerijskoj stanici u Brestovačkoj banji.
U Beogradu je ručavao po najpoznatijim kafanama ostavljajući im ispod tanjira svoje inicijale. Novinari toga vremena predstavljali su ga kao običnog ubicu i pljačkaša koji je na kraju i dolijao godine 1931. u kući svog jataka Miše Ilića u selu Paljene kraj Ćuprije, gde ga je bogati domaćin i ubio, pucajući u Babejića kroz prozor, iz unapred pripremljene zasede - dodaje Marjanović.

O ubistvu Babejićev leš bio je težak više od stotinu kilograma, žandarmi su ga izložili u centru Ćuprije da bi ga svet video. Za Babejićevo ubistvo njegov ubica Miša Ilić dobio je nagradu od 15 hiljada dinara od Ministarstva unutrašnjih dela, a njegovu kuću mesecima je čuvalo šest žandara jer se plašio osvete Babejićevih jataka. U Ćupriji je Ilić od tih para kupio veliku i prostranu kuću.

Da je bio samo pljačkaš, bio bi lako i brzo zaboravljen, a priča o njemu danas ne bi imala nikakvog smisla. Ipak, i dan danas, na svadbama i zavetinama u Homolju pevaju se pesme o Babejiću, njegovoj dobroti i hrabrosti. Nigde se ne pominje ni jedan zločin. Ako i ne poverujemo da je svesno stvarao mit o sebi, tada je mit stvoren sam od sebe, u šta je mnogo teže poverovati.
[img]
Back to top Go down
http://www.radio-osanica.webs.com
 
Gorski car - Ivan Babejic
View previous topic View next topic Back to top 
Page 1 of 1

Permissions in this forum:You cannot reply to topics in this forum
Krepoljin forum :: HOMOLJE I KREPOLJIN :: O Krepoljinu :: Kultura, obicaji i verovanja u Homolju-
Jump to: